Osiguravajuća društva zbog lažnih lekarskih nalaza ili policijskih izveštaja godišnje izgube i do dva miliona evra. Najčešće naplaćivana je takozvana trzajna povreda vrata, a osiguravajuće kuće sve češće angažuju sudske veštake kako bi utvrdili da li je reč o manipulaciji.

Ukoliko ste doživeli saobraćajnu nesreću, u kojoj nije bilo povređenih, može vam se desiti da posle mesec-dva, dobijete poziv od osiguravajućeg društva da uplatite deo odštete, koju je ta kuća već isplatila nekom od učesnika sudara. Ta suma može iznositi i više hiljada evra.

Ovakav scenario moguć je i zbog toga što je osiguravajuće društvo prevareno, a prevare se najčešće izvode lažiranjem lekarskih nalaza ili policijskih izveštaja. Sudski veštaci procenjuju da na ovim prevarama, osiguravajuće kuće izgube i do dva miliona evra godišnje.

Prevaranti često traže naknadu za pretrpljeni strah. Po tarifi osiguravajućih društava, za to mogu da dobiju i do 500 evra. Ipak, najčešće se naplaćivala takozvana trzajna povreda vrata, do koje obično dolazi kada vozač ne veže sigurnosni pojas, a njegov auto bude udaren otpozadi. Osiguravajuće kuće za ovu povredu isplaćuju i dve do tri hiljade evra, a zbog učestalosti zahteva za odštetu, sve češće angažuju sudske veštake da bi utvrdili da li je reč o manipulaciji.

Sudski veštak Milan Božović kaže da se takve nesreće najčešće događaju na mestu gde nema saobraćaja i svedoka, a pojavljuje se čak devet ljudi sa trzajnim povredama vrata. Policija je otkrila da je nekoliko grupa njihovih službenika učestvovalo u prevarama sa osiguranjem, pišući lažne zapisnike, pa je takve pojedince isključila iz službe i krivično ih goni.

Pošto su prevaranti, lekarske potvrde o povredama uzimali danima posle sudara, ubuduće će saobraćajna policija svako naknadno prijavljivanje povreda posebno proveravati. To znači, da protiv onoga ko je izazvao nesreću, neće kao do sada, automatski podnositi prijavu, što je i bio osnov da se od osiguravajućeg društva traži isplata odštete.

Milomir Čabarkapa iz MUP-a Srbije kaže policija neće podnositi krivične prijave ukoliko nije bila na licu mesta kada se pravio zapisnik.

I u osiguranjima zaoštravaju kriterijume za naplatu i materijalne i nematerijlane štete pa će trebati mnogo više dokumenata za naplatu štete.

Rade Badža iz "Dunav osiguranja" kaže da su te činjenice zapisnik saobraćajne policije, njen izlazak na lice mesta, izjave svedoka, nezaintresovanih svedoka koji su videli kako se nesreća dogodila i izjave samih vozača.

Ukoliko sumnjate da ste žrtva prevare a osiguravajuća kuća vam traži novac, stručnjaci preoručuju da ne plaćate odmah već da prepustite sudu utvrđivanje da li za to ima osnova.

Izvor: reosiguranje.com|RTS