Iako je Lekarska komora Srbije osigurala sve licencirane lekare u zemlji od profesionalne odgovornosti, dosad prema saznanjima ove institucije nijedan pacijent nije podneo prijavu za nadoknadu štete građanskim sudovima.

Kako je u razgovoru za list Politika istakla prim. dr Tatjana Radosavljević, svi lekari su osigurani preko kompanije DDOR Novi Sad, a ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti odnosi se na zahteve za nadoknadu štete u parničnom postupku. Za razliku od naše zemlje, u susednoj Hrvatskoj je do sada bilo 1.600 zahteva za nadoknadu štete, u Nemačkoj se godišnje javi oko 40.000 pacijenata ili njihovih porodica koji zahtevaju nadoknadu štete, dok se u SAD trećini od 100.000 ljudi koji tuže lekare, isplati naknada preko osiguravajućih kuća.

– U Srbiji je normalno da se sumnja na profesionalnu lekarsku odgovornost završi pred krivičnim sudom, za razliku od drugih zemalja gde se nadoknada štete odmerava u finansijama. Lekar sa osiguranjem pruža kvalitetniju zdravstvenu zaštitu pacijentima, a istovremeno sprovodi pravila savremene medicinske struke i nauke, bez povlačenja u takozvanu defanzivnu medicinu – objasnila je dr Radosavljević.

Ono što nedostaje našoj zemlji kako bi se tačno znalo da li je doktor načinio grešku u lečenju i nije postupio po medicinskim pravilima jesu protokoli lečenja. Da bi oni zaživeli kod nas, Radosavljevićeva kaže da je neophodno da se izmeni zakon. Protokoli lečenja postoje u nekim ustanovama, poput KCS-a, ali, ističe ona, nisu obavezujući. Naša sagovornica naglašava da sudovi časti LKS rade punom parom, da trenutno rešavaju oko 500 predmeta i da nisu tačne tvrdnje da lekari štite jedni druge i da ne žele da oduzmu licencu doktoru koji je ukaljao njihovu profesiju.

– Ne bih se složila sa tim da ruka ruku mije. Ali, sud časti ne može da zameni redovan sud, iako postoji veliko očekivanje od njih. Mi nemamo mogućnosti da otežemo sa donošenjem odluka, rokovi su kratki. Oni koji žele da podnesu predmet sudovima časti to treba da urade u roku do godinu dana od trenutka od kada se dogodio sporni slučaj. Od trenutka podnošenja zahteva, odluka se donosi najduže za godinu dana. Postoji zaostajanje u nekim slučajevima zbog toga što se predmet vodi pred redovnim sudom, a da odluka našeg suda časti ne bi uticala na njih, čeka se završetak tog spora. Na odluke suda časti mogu da se ulože žalbe, a dosad su sve bile odbijene – objasnila je dr Radosavljević.

LKS radi i na pronalaženju najboljeg rešenja za uvođenje privatnog sektora u mrežu zdravstvenih ustanova. Neki smatraju da ih ne treba uvoditi, kaže ona, drugi da im širom treba otvoriti vrata. Studiju izvodljivosti je LKS započela da radi pre godinu dana, zajedno sa analizom zdravstvenog sistema i utvrđivanja mesta privatnika u njemu.

– Analizirali smo načine finansiranja i gledali smo kakva je situacija u Nemačkoj, Irskoj, Islandu, Sloveniji i Hrvatskoj.

Zadatak nije lak, jer se kod nas po osobi izdvaja svega 220 evra za zdravstveno osiguranje. Neke od ideja su da se u delovima države koji nisu pokriveni mrežom zdravstvenih ustanova da prvenstvo privatnicima. Jedna od ideja je da se privatnici uključe u primarni rad, a druga je da se priključe zdravstvenom turizmu. Razmišljamo i o tome da je neophodno da se otklone nemogućnosti da privatni lekari iznajmljuju prostor u državnim kućama, recimo hirurške sale. Neophodno je da dođe do privatno-javnog partnerstva. Mi ćemo predstaviti sve ideje po stepenu važnosti i nadamo se da će neke biti usvojene. To je nešto što neće nikome u prvom trenutku odgovarati, svesni smo da će nas svi napasti – istakla je direktora LKS.

Izvor: reosiguranje.com|Politika