SEEbiz: Gospodine Medan, Basler osiguranje je kompanija koja je u Srbiji prepoznatljiva po tome što zdravstvenim radnicima omogućava osiguranje od profesionalne odgovornosti. Da li možete da nam kažete nešto više o samoj kompaniji i o početcima u poslovanju na srpskom tržištu?

Basler osiguranje je deo Baloaz (Bâloise) grupe čije je sedište u Bazelu u Švajcarskoj. Pored Švajcarske, poslujemo i u Nemačkoj, Belgiji, Luksemburgu, Austriji, Hrvatskoj, a od pre nekoliko godina i u Srbiji. Ranije smo poslovali i na drugim kontinentima, ali smo odlučili da se koncentrišemo na Evropu.
U Srbiji smo došli 2007. godine, kao prva švajcarska “grinfild” investicija. Kako smo krenuli od nule, rast je bio veoma velik, međutim i posle prve godine poslovanja zadržali smo nivo rasta od preko 100% na godišnjem nivou. Dakle, i za vreme krize takođe smo ostvarivali visoke stope rasta. U Srbiji prvi smo uveli osiguranje zdravstvenih radnika od profesionalne odgovornosti.

Krenuli smo sa segmentom koji, do našeg dolaska, nije postojao na srpskom tržištu. U tom segmentu zauzimamo lidersku poziciju i imamo najbolji “know-how”. Iskoristili smo iskustva koja je kompanija prenela iz Evrope, ali najviše su nam koristili podaci iz susedne Hrvatske čiji je zdravstveni sistem formiran na sličnim osnovama kao i naš. Premije smo prilagodili pre svega nivou životnog standarda, ali i statistici potencijalnih šteta. Često smo se sretali sa stavom “nama to nije potrebno”, međutim kada se govori o osiguranju zdravstvenih radnika, misli se na greške koje nisu izazvane namerno, koje su se desile zbog nekog slučajnog propusta ili “više sile”.

Čak i najbolji doktori mogu da se nađu u takvoj situaciji, obično se njima dodeljuju i najkomlikovaniji slučajevi gde se verovatnoća nenamerne greške povećava. E sad, svaka procena štete je individualna. Ako npr. policajac izgubi kažiprst, on možda više neće biti u stanju da obavlja svoj posao. Isto važi i za stomatologa ili muzičara koji svira neki instrument. Ako je lekar u tom slučaju napravio propust, možete da zamislite u kojim bi se okvirima kretala visina odštetnog zahteva.

Zbog toga osiguranje omogućava lekarima da u slučaju takvih neželjenih događaja mogu da i dalje nastave da obavljaju svoj posao. Oni na taj način mogu da se koncentišu na svoj posao i da ne razmišljaju po neželjenim posledicama koje bi mogle da se dese.

SEEbiz: Koje su Vaše ambicije na srpskom tržištu?

Sada u ponudi imamo sve vrste osiguranja za fizička i pravna lica. Od maja ove godine proširili smo asortiman proizvoda na auto i kasko osiguranje i time zaokružili našu ponudu ponudu na ceo spektar standardnih osiguravajućih proizvoda u Srbiji.

Dakle, pokrivamo sve segmente tržišta, dok u nekim segmentima zauzimamo lidersku pozicijuStabilan, održiv rast i sigurnost su nam na prvom mestu, trenutni prihod nam nije bitan. Naš koncept je “švajcarska sigurnost dostupna u Srbiji”, manja zarada ali akcenat pre svega na sigurnost.

SEEbiz: Kako ocenjujete stepen razvoja tržišta osiguranja u Srbiji.

Srpsko tržište osiguranja je nerazvijeno, veličina tržišta se procenjuje na 550 miliona evra, ali za razliku od situacije u inostranstvu u Srbiji se očekuje dramatičan rast.

Kako ljudi u vreme krize nastoje da prvo podmire svoje osnovne potrebe, tržište je raslo usporeno, čim ekonomska situacija krene da se popravlja, sa rastom standarda, tržište osiguranja u Srbiji će rasti multiplikovano.

U Srbiji je i nedovoljno razvijena svest o portebi za osiguranjem. Ljudi će početi da shvataju prednosti osiguranja, za par desetina ili stotinu evra, moći će da izbegnu rizik da, na primer, izgube nešto za šta su radili čitav život.

Dakle, i jačanje svesti o potrebi za osiguranjem će svakako dati značajan doprinos razvoju tržišta.

SEEbiz: Na koji način bi država mogla da doprinese razvoju tržišta?

Kada smo došli u Srbiju, već je stupio na snagu pravilnik NBS o podeli osiguravajućih društava na životna i neživotna osiguranja i mi smo od starta tako formirani. Ostale kuće se nisu prilagodile, i taj rok se stalno prolongira, čime nas država stavlja u neravnopravan položaj.Država bi mogla da doprinese razvoju tržišta time što bi uvela poreske olakšice u segmentu životnog osiguranja.

To bi uticalo i na stabilnost penzionog sistema, korisnici bi imali dodanti izvor prihoda u starosti, takođe, podstakla bi se i domaća štednja, a domaća štednja je svakako bolja od eksterne.

Izvor: seebiz.eu