Osiguranje je usko vezano za ekonomiju jedne zemlje: kada ona napreduje, raste i osiguranje. Osiguranje je proizvod za zemlje koje imaju imovinu koju žele da zaštite. Činjenica je da je srpsko tržište osiguranja i dalje malo, sa svega 1,5 odsto učešća premije u BDP, a prosek u svetu je od osam do 10 odsto.

Ipak, to je dobra vest za osiguranje i osiguravače, jer znači da ima puno prostora za dalji razvoj. Osiguranje je investicija, a ne trošak. To je motor za razvoj svake zemlje, jer su sredstva prikupljena iz osiguranja kvalitetan izvor finansiranja različitih infrastrukturnih i drugih projekata - kaže za „Novosti“ Andrea Simončeli, predsednik IO i generalni direktor „Delta Generali osiguranja“.

Da li je samo nizak životni standard razlog što je zastupljenost osiguranja života mala?

- Ukupna premija osiguranja u Srbiji u 2010. iznosi 550 miliona evra. Od toga se na neživotno odnosi 458 miliona, a svega 90 miliona na životno osiguranje. Životno osiguranje nije dovoljno razvijeno prevashodno zbog nepostojanja poreskih olakšica i zbog toga što su proizvodi osiguranja manje konkurentni od bankarskih proizvoda. To što može da se dobije veća kamata na štednju kod banaka, nego kroz kupovinu proizvoda osiguranja, znak je nedovoljne likvidnosti srpske privrede. Treba povećati likvidnost, ali paziti da, istovremeno ne poraste inflacija.

Kako da se Srbija, u oblasti osiguranja, približi Evropi i svetu?

- Srbiji je neophodno još slobodnije tržište, sa višim stepenom konkurencije. Narodna banka Srbije kao regulator, odlično radi posao. Ali na tržištu koje je mlado, treba dozvoliti da konkurencija slobodnije deluje. Potrebno nam je slobodno tržište na kojem učesnici poštuju pravila. To će podstaći rast tržišta. Imamo 26 kompanija koje se bave osiguranjem, ali veliki broj njih deluje samo na lokalnom tržištu. Kompanije moraju biti jake i zato mislim da Narodna banka Srbije, mora da propiše veći osnovni kapital, kao i veći stepen rezervisanja.

Prve emisije evro-obveznica koje izdaje država razgrabili su osiguravači?

- To je dobra odluka države. Kada prodajete polise osiguranja u evrima, morate da imate mogućnost i da ulažete u imovinu u evrima. Moj predlog državi je da emituje obveznice, sa dužim rokom dospeća, od najmanje pet do 10 godina, jer nam je zbog višegodišnjih ugovora životnog osiguranja potrebno dugoročno ulaganje sredstava.

Za šta su najviše zainteresovani osiguranici „Delta Đenerali osiguranja“? Kako bijete bitku sa konkurencijom?

- Osiguranje malih i srednjih preduzeća, osiguranje poljoprivrede, malih preduzetnika, individualna zdravstvena, životna i imovinska osiguranja, poslovi sa stanovništvom... Sve ovo je karakteristično za našu kompaniju. Naš cilj je da budemo dobar partner pojedincima. Ako ste blizu individualnim klijentima imate i ulogu širenja kulture osiguranja. Kada kupuju proizvode osiguranja, ljudi pokazuju da poštuju sami sebe, da su svesni svoje uloge u porodici, u zemlji, kao građanina. Ono što pravi razliku među osiguravačima je servis klijenta. Ako dobro servisiraš klijenta, znači da imaš dobar proizvod. Tek na nivou dobijene usluge, isplaćene štete, klijent može da odluči da li je proizvod dobar.

Ponudili ste poljoprivrednim gazdinstvima da se osiguraju od posledica globalnih klimatskih promena. Da li je to budući trend u osiguranju?

- Definitivno. U pojedinim zemljama postoje specifični proizvodi osiguranja od prirodnih katastrofa, a negde ih čak plaća država. Kada imate područja za koja su karakteristične prirodne nepogode, morate da imate i osiguranje. Osiguranje od prirodnih katastrofa trebalo bi da bude obavezno, kako bi se rizik podelio na hiljade korisnika.

Kako da naučite ljude osiguranju, ako nemaju novca?

- To nije pitanje novca, već razumevanja šta se gubi, a šta dobija. Svaki preduzetnik, kada uzme kredit od banke da bi pokrenuo posao, trebalo bi i da osigura tu investiciju, jer u jednom trenutku, u požaru na primer, može sve da nestane. Bolje je uštedeti malo na materijalu, a platiti polisu osiguranja. Jer osiguranje je investicija, a ne trošak, a cena osiguranja je mala. Svaki pravi preduzetnik mora da ima osiguranje, a što se više ljudi bude osiguravalo to će i cena osiguranja biti niža.

Biografija
Andrea Simončeli, priznati menadžer u osiguravajućoj industriji, postao je novi predsednik i generalni direktor „Delta Generali osiguranja“ u aprilu ove godine. Sa velikim iskustvom u osiguranju i dvadeset godina internacionalnog iskustva, u Srbiju dolazi sa pozicije zamenika generalnog direktora „Aleanca Toro“, jedne od najvećih italijanskih kompanija za osiguranje u stoprocentnom vlasništvu „Generali grupe“.

Zaposleni
U ukupnom finansijskom sektoru, osiguranje po broju zaposlenih zauzima drugo mesto. U osiguravajućoj industriji zaposleno je preko 11.000 ljudi, od toga, naša kompanija zapošljava oko 20 odsto.

Izvor: reosiguranje.ba|Novosti