Koliko štedi srednja i istočna Evropa?

U zemljama srednje i istočne Evrope najviše štede Austrijanci i to u proseku 259 EUR mesečno, slede Slovenci sa 111 EUR i Česi koji u slamaricu ostave 105 EUR.

Hrvati su peti na toj lestvici sa 63 EUR, odmah iza Mađara koji svakog meseca izdvoje 65 EUR.

Rumuni mesečno štede 57 EUR, a Srbi u proseku "sa strane" ostave 40 EUR.

Hrvati svakog meseca u proseku ostavljaju 469 kuna (oko 63 EUR) "sa strane", a najviše štede mladi od 15 do 29 godina, i to prosečno 587 kuna (skoro 79 EUR)mesečno.

Rezultati istraživanja koje je prošlog meseca u Hrvatskoj sprovela agencija IMAS pokazali su da muškarci u Hrvatskoj više štede, pa tako prosečno izdvajaju 551 kunu (skoro 74 EUR) svakog meseca, što je čak 162 kune (21,75 EUR) više od Hrvatica.

Iako je prosečna ušteda stanovnika Hrvatske 41 kunu (5,5 EUR) manja nego prošle godine, oko 15% građana reklo je da su u poslednje dve-tri godine uštedeli više.

Najveći broj Hrvata, odnosno 43%, koristi klasične oblike štednje, 16% ulaže u životna osiguranja, a 9% u stambenu štednju.

Investicioni fondovi, deonice i obveznice izbor su za 5% građana, a svega 4% Hrvata ulaže u nekretnine.

Najmanje popularan izbor štednje je ulaganje u zlato i ostale plemenite metali za koje se opredelilo tek 1% građana.

- Relativno visok postotak ulaganja u klasičnu štednju, odnosno srazmerno nizak u alternativne oblike, sugeriše da kod hrvatskih građana još uvek preovladava konzervativniji pristup ulaganju - rekao je direktor Sektora gradanstva Erste banke, Marko Krog.

Dodao je da postoji prostor za jačanje trenda snažnijeg korišćenja drugih oblika ulaganja poput investicionih fondova, osiguranja i dobrovoljnih penzionih fondova.

Najveći problem je što Hrvati zapravo ne znaju kome da se obrate kada žele da investiraju određeni novčani iznos.

Kada bi imali dodatnih 4.000 kuna mesečno (536 EUR), više od polovine ispitanika taj bi novac stavio na tekući račun, 38% na štednu knjižicu ili štedni račun, a za ulaganja dela ili celog tog iznosa čak 35% Hrvata bi za savet upitalo porodicu ili prijatelje.

Njih 12% pomoć bi tražilo od banke, 11% bi sami istražili na internetu, dok čak 46% ispitanika ne bi ni tražili savet.

Izvor: ekapija.com


Posted on Wednesday, November 13, 2019 (Archive on Wednesday, December 25, 2019)
Posted by Redakcija  Contributed by
Return    

Rating:
Comments:
Save

Current Rating: