Odgovornost direktora i D&O polise

Zakonodavac postavlja pravilo da direktor ima dužnost da izvršava svoje poslove savesno, sa pažnjom dobrog privrednika, i u razumnom uverenju da deluje u najboljem interesu društva. Osiguravači isključuju sve odštetne zahteve sa elementima krivičnih dela. Prevare i nepoštene radnje, namerni propusti, kao i svako nezakonito i nesavesno postupanje u cilju pribavljanja ličnih koristi, nezakonito sticanje profita i finansijske imovine neće pokriti polisa D&O osiguranja.

Postavljanje pravne odgovornosti direktora se u korporativnom upravljanju smatra ključnom strategijom za rešavanje sledećeg pitanja – kako obezbediti da direktor društva radi isključivo u korist društva, a ne u korist nekog drugog? Ovo pitanje u korporativnom upravljanju poznato je kao pitanje “prvog agencijskog problema” korporativnog upravljanja, tj. pitanje odnosa akcionara i direktora.

Srpski zakonodavac je, paralelno sa drugim mehanizmima, koji stoje na raspolaganju vlasnicima kapitala, kao što je- razrešenje direktora u svako doba i bez navođenja razloga, nadzor nad direktorom, mogućnost ugovornog ujednačavanja interesa direktora i akcionara (npr. kroz skalu bonusa) - postavio poseban set pravila kojima se utvrđuju unapred postavljene (ex ante) dužnosti direktora prema društvu. Stoga, postoji pet zakonom utvrđenih, ključnih, posebnih dužnosti svakog direktora u svakom društvu, i to su: dužnost pažnje, dužnost prijave ličnog interesa direktora, dužnost izbegavanja sukoba interesa, dužnost čuvanja poslovne tajne, dužnost poštovanja zabrane konkurencije.

Dužnost pažnje
Iz dosadašnje prakse se čini da je, među navedenim posebnim dužnostima direktora, najkompleksnija ona koja se odnosi na dužnost pažnje (business judgement rule) direktora tokom poslovanja. Naime, zakonodavac postavlja pravilo da direktor ima dužnost da izvršava svoje poslove savesno, sa pažnjom dobrog privrednika, i u razumnom uverenju da deluje u najboljem interesu društva. U suprotnom, direktor odgovara za naknadu štete društvu.

Pažnja dobrog privrednika jeste stepen pažnje sa kojom bi postupalo razumno pažljivo lice, koje bi posedovalo znanje, veštine i iskustvo koje bi se osnovano moglo očekivati za obavljanje direktorske dužnosti u društvu. Međutim, ovom objektivnom kriterijumu, zakon dodaje i jedno subjektivno merilo: “Ukoliko direktor poseduje određena specifična znanja, veštine ili iskustvo, prilikom ocene stepena pažnje uzeće se u obzir i takva znanja, veštine i iskustvo.” Drugimrečima, stepen pažnje (koji zakonodavac tokom poslovanja očekuje od direktora koji je, primera radi, već radio u istoj poslovnoj branši ili koji ima posebne licence i specijalizacije) – veći je, kao što je veća i njegova odgovornost za naknadu štete koju društvo pretrpi tokom poslovanja.

Zakonodavac propisuje da “direktor može svoje postupanje zasnivati i na informacijama i mišljenjima stručnjaka za koje razumno veruje da su u tom slučaju savesno postupala”. Važna je napomena da reč “može”, u ovom kontekstu, direktori treba da čitaju kao “treba da”. Jer, ukoliko se postavi pitanje odgovornosti direktora za štetu (npr. za poslovni gubitak društva), teret dokazivanja da je postupao sa dužnom pažnjom (uključujući i konsultovanje stručnjaka) jeste na samom direktoru.

Društvo i akcionari mogu podneti tužbu protiv direktora za naknadu štete, koja je društvu prouzrokovana (stvarna štete i/ili izmakla dobit za društvo) povredom dužnosti pažnje, kao i povredom bilo koje druge (od gore navedenih pet posebnih) dužnosti direktora (Rok za podnošenje ove vrste tužbe za naknadu štete je 6 meseci od saznanja za učinjenu povredu (subjektivni rok), a najkasnije u roku od 5 godina od dana učinjene povrede (objektivni rok) i to bez obzira da li je tuženi još uvek direktor u društvu).

Slučaj povrede dužnosti pažnje (business judgemet rule) i naknade štete direktora, koji je odjeknuo među prvima u regionu, jeste slovenački slučaj- u kojem je bivši direktor banke, sudskom presudom, obavezan na naknadu štete od 2.5 miliona evra, zbog povrede dužnosti pažnje u poslovanju koja se sastojala u tome da je odobren kredit bez odgovarajućih sredstava obezbeđenja društvu sa lošim bonitetom, usled čega je banci naneta šteta.

Menadžerske slobode i ograničenja
Pitanje koje se neminovno nameće jeste kako postići balans između menadžerske slobode u poslovanju i ograničenja koja direktorima postavlja zakonodavca. Koraci koji doprinose pronalaženju odgovora na ovo pitanje svakako su: upoznati se vrlo detaljno sa pravnim okvirom odgovornosti direktora, anticipirati događaje tokom poslovanja, identifikovati pravne rizike i konsultovati se sa stručnjacima i razmotriti mogućnosti D&O osiguranja.

D&O polisa osiguranja (Directors’ & Officers’Liability Insurance) pruža finansijsku zaštitu direktorima, članovima uprave i drugim službenicima koji imaju upravljačku funkciju u društvu, ali može da zaštiti i samo društvo i njegovu bilansnu sumu od potencijalnih tužbi i potraživanja koja treća lica, zaposleni, akcionari mogu uputiti pozivajući na odgovornost direktora i donosioce odluka kojima su pogođeni.

Ova polisa ne predstavlja blanko ček za pokriće svih grešaka i propusta direktora, i ne oslobađa ga odgovornosti, niti je instrument koji mu daje vetar u leđa za donošenje nepromišljenih odluka, ali mu može u izvesnoj meri pružiti dodatnu sigurnost i zaštitu njegove lične imovine, a poveriocu (dakle i samom akcionaru i društvu) da će se uspešno naplatiti .

U današnjem dinamičnom poslovnom okruženju, menadžeri su više nego ikada do sada izloženi riziku donošenja pogrešnih odluka, često ih donose na osnovu nedovoljne količine informacija kojim raspolažu, kratkih vremenskih rokova i pod pritiskom regulatora. Učestale promene zakonske regulative i sve veća i rastuća odgovornost menadžera koju ona donosi, zahtevi za usklađenošću, upravljanje novim rizicima koje donosi digitalizacija i globalni način poslovanja su neki od izazova sa kojima se menadžeri u tom procesu svakodnevno suočavaju. Stoga se D&O polisa nameće kao jedan od neophodnih instrumenata savremenog korporativnog upravljanja i pruža zaštitu ne samo direktoru već i samoj kompaniji.

U najširem smislu, pokriće koje pruža ovaj vid osiguranja se odnosi na štete koje mogu nastati kao posledica donetih poslovnih odluka, uz izvesna isključenja i limite. Polisom osiguranja se štiti lična imovina osiguranika-direktora, a pokrivena je naknada štete utvrđene sudskom presudom ili nagodbom,kao i troškovi sudskog postupka, arbitraže, medijacije i pravnog zastupanja.

Ovaj vid osiguranja se temelji upravo na dužnosti pažnje koju zakonodavac postavlja pred direktora i pruža mu osiguravajuće pokriće u slučaju kada on postupa savesno i u razumnom uverenju da deluje u interesima društva.

Osiguravači isključuju sve odštetne zahteve sa elementima krivičnih dela. Prevare i nepoštene radnje, namerni propusti, kao i svako nezakonito i nesavesno postupanje u cilju pribavljanja ličnih koristi, nezakonito sticanje profita i finansijske imovine neće pokriti polisa D&O osiguranja.

Štete po polisama profesionalne odgovornosti se u najvećem broju slučajeva završavaju medijacijom i poravnanjima i baš iz razloga što mogu biti okidač reputacionog rizika, ovi podaci se čuvaju kao poverljivi. Ali ponekad to nije moguće. Poslednjih godina smo svedoci dva velika slučaja koji su uzdrmali stručnu javnost i pokrenuli razmišljanje u vezi razmera potencijalnih šteta i posledica odluka menadžmenta po društvo, njegov opstanak i reputaciju. Koliko velike mogu biti ove posledice pokazuje i Volkswagenov diesel skandal iz 2015. godine.VW grupacija je nakon upozorenja Američke agencije za zaštitu životne sredine da će stopirati prodaju dizel motora ako se ne uskladi sa emisionim ograničenjima, javno priznala da je nameštala testove emisionih gasova pomoću softvera.

Preko11 miliona vozila je imalo ugrađene softvere za lažiranje testova. Procenjena šteta po kompaniju meri se u desetinama milijardi dolara, do kraja 2018. godine dostigla je 23 milijarde USD.

Iako su neki menadžeri VW javno priznali da su bili upoznati sa emisijom štetnih gasova i da su to svesno radili, oni koji to nisu učinili odnosno nisu bili u saznanju, ne mogu biti isključeni iz pokrića D&O polise. Vreme koje dolazi će pokazati kakve će efekte imati Volkswagen skandal po osiguravače, ali već je objavljen podatak da VW D&O pokriće iznosi preko 450 miliona evra.

Ostaje da se vidi da li će ovaj slučaj biti rešen na sličan način kao veliki korupcioni skandal Siemens-a od pre deset godina, kada je Siemens prekršio američki antikoruptivni federalni zakon (Foreign Corrupt Practices Act) dajući mito stranim zvaničnicima za sklapanje poslova ove kompanije.

U istragu je bilo umešano nekoliko država, menadžment je priznao krivicu i Siemens je pretrpeo veliki reputacioni udar. Siemens je platio do sada najveći deo odštete i kazne za korupciju u Nemačkoj i SAD od 1,6 milijardi dolara, a potrošeno je više od milijardu dolara za interne istrage i advokatske usluge. Po polisama D&O sa pokrićem od 250 mil EUR, osiguravači su Siemens-u isplatili 100 mil.eur odštete po ovom slučaj.

Prema istraživanju Willis Towers Watsona, jedne od vodećih svetskih konsultantskih i brokerskih kuća iz jula 2018. godine, sprovedenog sa 77 izvršnih direktora širom sveta, D&O ostaje važno sredstvo zaštite kompanija i njihovih lidera. Iako su troškovi premije D&O uvek bili najvažniji prvi put se izdvaja proširenje pokrića kao top prioritet direktora. Cyber rizici su top briga menadžera u godinama koje dolaze. Čak 80% njih je izdvojilo ove rizike kao najvažnije i najzabrinjavajuće rizike današnjice, čije su pretnje danas dinamične i složene više nego ikad i mogu kompanijama naneti ne samo finansijske štete već i reputacione udare i veliki gubitak klijenata.

Dok je na evropskom i svetskom tržištu D&O osiguranje odavno standard, njegova tražnja na domaćem tržištu je na vrlo niskom nivou. Poseduju ga uglavnom direktori kompanija sa vodećim stranim kapitalom i finansijskih institucija. Prepreka za njegov razvoj je svakako nedovoljna informisanost potencijalnih osiguranika i vlasnika kapitala o ovoj vrsti osiguranja i njenim pokrićima, s jedne strane, kao i nedovoljno razvijena sudska i arbitražna praksa u oblasti odgovornosti direktora u Srbiji, sa druge strane. Otvoreno je i pitanje da li je i u kojoj meri ovaj proizvod prilagođen našim pravnim okvirima i gde su potencijalne barijere. U takvim uslovima većina direktora na našem tržištu i dalje može jedino da se osloni na sopstvene menadžerske sposobnosti i veštine, zdrav razum, kao i podršku stručnjaka i konsultanata.

Izvor: svijetosiguranja.hr


Posted on Wednesday, April 17, 2019 (Archive on Wednesday, May 29, 2019)
Posted by azubovicos  Contributed by
Return    

Rating:
Comments:
Save

Current Rating: